Obeleži sve kategorije koje odgovaraju problemu

На тај начин, отворен је интернет простор који им омогућава да симулирају физичке појаве, али и да сами испрограмирају експерименте који им помажу да се увере како функционише свет који нас окружује. Ови интерактивни курсеви названи „Физичке симулације“, као и претходно објављени „Епидемија“ и „Алгоритамска уметност“, доступни су на бесплатној платформи net.kabinet на www.petlja.org/net.kabinet

Сви знамо да је физика свуда око нас, а често нас питања која она покреће искрено занимају све док се не суочимо са наизглед компликованим и апстрактним формулама. Са том свешћу су настали ови курсеви усклађени са званичним програмима наставе и учења, који ће сваком ученику седмог разреда основне школе и првог разреда гимназије омогућити да помоћу рачунара препозна и тестира физичке законе. Курс даје одговоре на питање како ради падобран, даје прилику да испитамо слободан пад са кривог торња у Пизи или вожњу тротинета на леду. Замишљени тако да, поред главе, ученицима упосле и прсте за тастатуром, курсеви „Физичке симулације“ ће теорију и експерименте из физике оживети на екрану рачунара.

Курсеви због своје интердисциплинарности позивају на сарадњу наставнике физике и информатике. Писани су популарним језиком, обилују занимљивим илустрацијама, понеким ТикТок видеом и примерима који воде ученике у свет експеримената, мерења, тестирања, а самим тим и развијања критичког мишљења. Докторка физике Тијана Маринковић, наставница у Шестој београдској гимназији и једна од аутора курса истиче:

„Наша идеја као ауторског тима била је да ученицима, кроз бројне примере које могу да виде и искусе готово сваког дана, покажемо да је физика далеко присутнија у нашим животима од онога како је већина нас доживљава. Желели смо да се овом науком позабавимо на један интерактивнији и савременији начин, пружајући могућности ученицима не само да верују на реч, већ да оно што науче могу да испробају, истестирају и на тај начин неку тврдњу одбаце или потврде.“

Поред Тијане, на курсу је радило мноштво других стручњака међу којима су и Иван Разуменић, софтверски инжењер Мајкрософтовог Развојног центра у Србији, Младен Шљивовић, наставник физике у Гимназији Зајечар и један од два српска кандидата за најбољег наставника на свету за ову годину, као и Небојша Васиљевић, директор Фондације Петља, и Милан Вугделија, аутор бројних Петљиних материјала и наставник у Рачунарској гимназији. Сви они су у курс унели своје богато искуство стечено како у формалном, тако и неформалном образовању. Свој допринос курсу дала је и студенткиња Природно-математичког факултета у Новом Саду Александра Драговић, чији је научно-популарни ТикТок канал привукао више од 125 хиљада пратилаца, али и tattoo уметница Катарина Златић, чије илустрације боје странице курса. 

ПРОГРАМИРАЊЕМ ДО БОЉЕГ РАЗУМЕВАЊА ФИЗИКЕ

О томе како програмирање често јесте доменски оријентисано, присутно у готово свим научним дисциплинама, а посебно у природним наукама попут физике, објашњава један од аутора, Иван Разуменић:

„Као софтверски инжењер свакодневно радим на стварању дигиталних реплика простора, људи и предмета, а са циљем брисања граница између реалног и виртуелног света.Захваљујући тим репликама и физичким симулацијама, приказујемо виртуалне објекте (холограме) којима човек може да управља на природан начин, тако да на њих делује гравитација, одбијају се од зидова или клизе низ нагнут сто. За све ово нам је потребно знање физике и зато верујем да ће ученици који на време усвоје концепте физичких закона, имати прилике да то знање искористе на различите начине, у складу са својом радозналошцу и будућим позивом.“

С друге стране, како истице Младен Шљивовић, курс је значајан алат за наставнике којима омогућава сарадњу, помаже да међусобно препознају важност предмета које предају, а код ученика кроз пројектну наставу подстакну тимски рад, креативност и критичко размишљање. Он додаје:

„У настави волим да користим друштвене игре и да са својим ученицима кроз пројектну наставу додатно скренем пажњу на примену знања из физике и упутим ученике да кроз експерименте и истраживања повежу своја знања из различитих предмета.Мислим да је важно да гимназијалци знају да предмете које имају не посматрају као одвојена острва као и да ће се сутра од њих на пословима које буду радили тражити управо интердисциплинаран приступ и вештине које нису део ниједног појединачног предмета већ спој више њих, као што је на пример то данас случај у индустрији видео-игара.“  

Серијал интердисциплинарних курсева „Алгоритамска уметност“, „Епидемија“ и „Физичке симулације“ недавно је и званично подржало Министарство просвете и позвало школе у Србији да курсеве укључе у реализацију редовне наставе.